KatarinaJonev.com

Deep Web i Dark Net su izdvojeni delovi interneta koji standardni veb pretraživači neindeksiraju, odnosno, uključuju sve one veb stranice koje pretraživači  poput Google ne mogu da pronađu. Ako umemo u obzir da ”duboka mreža” sadrži više od 90% ukupnog Interneta, što je skoro 400 do 500 puta od onoga što pretraživač Google može videti, logično je da pričamo o nečemu ogromnom, značajnom ali i nepoznatom.

Dark Net i Deep Web su povezani sa prikrivenim komunikacijama kojima je gotovo nemoguće ući u trag i nelegalnom trgovinom što otvara priliku da članovi grupa organizovanog kriminala i terorista trguju, komuniciraju, planiraju određene napade, organizuju buduće aktivnosti, regrutuju, šire ideologiju, postižu svoje nelegalne ciljeve. To je raj za kriminalne radnje ali nemoguće mu je pristupiti bez posebnog softvera koji se zove Tor (The Onion Router) ili I2P (Invisible Internet Project). Svaki kompijuter poseduje svoju IP adresu koja identifikuje korisnika kada pristupi internetu i na taj način se može utvrditi gde se korisnik nalazi, koje stranice je posećivao, kakav sadržaj slao. Sa Onion Ruterom je to malo drugačije – korisnik ostaje anoniman. Onion je dobio ime po engleskoj reči za luk i odnosni se na princip luka a osnovu koga se zaključavaju ali i preusmeravaju linkovi na Internetu. U suštini to znači da se svi podaci kriptuju na više nivoa, poput slojeva luka. Tor je softver koji svojim korisnicima menja IP adrese u određenom intervalu i samim tim lažira pravu njihovu lokaciju i pruža im skoro potpunu anonimnost. Drugim rečima, skoro je nemoguće utvrditi identitet korisnika ukoliko sami ne naprave neki propust, kao ni sadržaj koji oni posećuju na internetu ili podatke koje šalju ili primaju. Veb stranice nemaju klasične adrese već su šifrovane i završavaju se sa ekstenzijom. Glavna valuta za novčane transakcije u Dark Net-u je digitalna kriptovana valuta nastala 2009. godine – bitkoin. Ova valuta se sastoji od kriptovanih kodova koje generišu jaki računari. Sve transakcije izvršene ovom valutom su bez posrednika, bez banke i bez poreza. Još uvek je nemoguće da se uđe u trag njenim tokovima. Nemoguće je utvrditi ko je izvršio uplatu i ko je primaoc, a ni sami učesnici u novčanim transkacijama ne znaju identitete jedni drugih.

Šta može da se nađe na Dark Netu?

Kao što mu i ime kaže – predstavlja najmračnije mesto na Internetu i prepun je ilegalnog sadržaja. U njemu se nalaze stranice sa dečijom pornografijom, stranice za prodaju svih vrsta droga, naoružanje – od pištolja, puški, bombi, do ručnih bacača i ostalog naoružanja. Moguće je kupiti lažni identitet, falsifikovani novac, kradenu robu. I naravno različite i bitne informacije. Usput da ne pominjemo egzotične životinje i automobile. Moguće je naručiti pljačku pa čak i ubistvo. Dostupan je veliki broj ilegalnih snimaka (ili se čak mogu pratiti uživo, nakon izvršenog plaćanja) seksualne eksploatacije dece, pornografski sadržaj, klipovi tuča, prebijanja, maltretiranja životinja na najsurovije načine. Telefon koji u prodavnici košta 1000 eura može da se naruči za 100 jer je ukraden.

Koje su mere zaštite?

Najefektivnija zaštita jeste ne koristiti Dark Net. Ali širom sveta veliki broj novinara, boraca za ljudska prava, koristi upravo ovaj deo interneta u međusobnoj komunikaciji da bi izbegli represije i prisluškivanja. Čak je i Edvard Snouden koristio ovu mrežu.

Šta deca i mladi iz Srbije traže na Dark Net-u?

Veći broj tinejdžera u Srbiji koji su IT genijalci i koje tehnologija zanima koriste Dark Net za usavršavanje svojih sposobnosti, dok mladima služi i da kupe nelegalno softvere igrica po mnogo jeftinijim cenama od standardnih. Ne može se pouzdano znati u kojoj meri naši građani koristi mračni Internet, ali svakako je neophodno podići svest o potencijalnim opasnostima i štetnom i nelegalnom sadržaju koji dominira na ,,mračnoj strani interneta’’.

Tik-tok je trenutno jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu čiji su korisnici uglavnom deca i mladi. Služi za kreiranje i deljenje kratkih video-formi. Međutim, u trci za pregledima i lajkovima, mladi se upuštaju u niz izazova koju su opasni po život i zdravlje.

Tako se na mreži TikTok pojavio “Skull Breaker Challenge”. Izazov počinje tako što tri osobe stanu jedna pored druge. One koje stoje po strani izvedu neki pokret (najčešće skok), osoba u sredini zatim treba da ih oponaša i dok skače, ostale joj podmeću nogu kako bi pala. Pad može da izazove prelome, gubitak svesti i razne druge posledice opasne po život.

TikTokom je ,,vladao’’ i izazov lepljenje papirića sa natpisom: “18 plus” u oko (ispod zenice). Ovaj izazov rizik od brojnih infekcija koje same po sebi predstavljaju opasnost za vid i razna fizička oštećenja oka.

“Pomešajte izbeljivač, želatin, kremu za brijanje i sredstvo za dezinfekovanje ruku i sipajte smesu u plastičnu vrećicu”, kaže jedan od korisnika ove aplikacije uz obećanje da će vam se promeniti boja očiju ako ovo prislonite na oko. Nakon isprobavanja ovog izazova mnoga deca su prijavila krvarenje iz očiju, opekotine i oslabljen vid.

Na TikToku je osvanuo video koji detaljno objašnjava postupak kako uvećati usne bez hirurškog zahvata. Sve što je potrebno, kako se u videu navodi, jeste da superlepkom zalepite gornju usnu za kožu ispod nosa i tako dobijete veću gornju usnu.

U izazovu ,,pahuljica’’, jedna osoba sipa drugoj, koja leži na leđima otvorenih usta, mleko i pahuljice direktno u usta. Na ovaj način može da dođe do davljenja osobe koja leži.

Internetom kruže izazovi kao što su ’’Cutting challange’’, tokom kojeg mladi jedni druge podstiču na sečenje tela nožem, skalpelom ili žiletom, zatim ’’Drinking Challange’’ koji pojednostavljeno predstavlja nadmetanje u količini popijenog pića ili neke druge tečnosti a tu si i ’’Choking game’’, odnosno igra davljenja tokom koje je potrebno staviti što više različitih stvari u usta kao i ’’Passout game’’ tokom koje je potrebno zaustaviti disanje sve do trenutka pada u nesvest.

Zbog lažne popularnosti, deca i tinejdžeri ližu WC šolje, pale utičnice metalnim novčićima, u oči stavljaju hemikalije.. a sve da bi njihove video snimke video veliki broj ljudi.

Kako bi se sprečila šteta ali i sačuvala bezbednost (i život!) dece, potrebeno je raditi na njihovoj edukaciji. Najbitniju ulogu svakako igraju roditelji.

Saradnja roditelja i deca kada je reč o njihovom ponašanju na internetu krucijalna je za povećanje njihove bezbednosti u digitalnom svetu.

Deca i mladi su najveća ali i najranjivija grupa korisnika društvenih mreža jer iako su vešti u upotrebi novih tehnologija, činjenica je da nemaju dovoljno životnog iskustva niti kritičke svesti da uvide sve onlajn opasnosti. Bitno je da roditelji objasne detetu da, iako im raznorazne igre izazova sa drušvenih mreža možda deluju interesantno, uzbudljivo ili čak trpe pritiske svoje okoline a se upuste u neke, da mogu sebe da dovede u ozbiljnu opasnost, da izazovu povrede i da ugroze sopstveno zdravlje i život.

O TikToku pročitajte više na sajtu: http://www.katarinajonev.com/sta-znamo-o-aplikaciji-tiktok/