Digitalno doba: BEZBEDNOST DECE U VIRTUALNOM PROSTORU

Digitalna tehnologija već je promenila svet, a menja i detinjstvo naše dece. Često se kaže da je današnjoj deci mobilni telefon ,,produžena ruka’’, odnosno da je postao sastavni deo njihovog života. Pošto je virtuelni svet postao bitan deo njihovog realnog života, na nama starijima je da deci i mladima predočimo potencijalne opasnosti i da ih sa njima na vreme upoznamo.

Prednosti i mane

Internet poseduje niz prednosti i odličnih kakteristika kao što su lak pristup, potencijalno velika publika iz celog sveta, brza komunikacija i protok informacija, virtuelna prisutnost. Digitalne tehnologije omogućile su deci i mladima olakšano učenje i obrazovanje, jednostavan pristup informacijama, kreativnost, učinile da se njihov glas čuje, da učestvuju u kampanjama podizanja npr. ekološke svesti, savladavanje stranih jezika, pre svega engleskog, olakšale su komunikaciju i povezivanje vršnjaka.

Međutim, postoji tamna strana koja uključuju nezakonite aktivnosti koje štete pre svega deci. Zlostavljačima je internet pružio prednost, podstiču se novi vidovi eksploatacije i zlostavljanja dece, pravi se nelegalan i često brutalan sadržaj gde se deca iskorišćavaju na najsurovije načine. Nasilnicima je pružena mogućnost da se sakriju iza anonimnosti i svojim žrtvama naprave pakao od života, kontaktirajući ih i uznemiravajući ih na različitim forumima, društvenim mrežama pa i putem četovanja u video igrama. Sadržaj koji kruži je često neprimen deci, a što je najgore veliki broj dece i samo kreira neprimeren sadržaj (na primer snimanje tuča vršnjaka, maltretiranje životinja…). Trgovina decom nije isključena – ako dete odluči da se nađe uživo sa nepoznatom osobom koju nikad nije upoznao ili upoznala, zna je samo putem komunikacije sa društvenih mreža, može sebe da dovede u opasnost da bude kidnapovano ili iskorišćeno.

Šta kažu istraživanja?

Starosna grupa koja je najzastupljenija u virtuelnom svetu su mladi uzrasta od 13 do 25 godina. Trećinu ukupnih korisnika Interneta čine mlađi od 18 godina. Deca u sve mlađem uzrastu postaju korisnici društvenih mreža. Istraživanja kažu sledeće: u Sjedinjenim Američkim državama, od desetoro dece čak devet pretrpi neki oblik sajber neprijatnosti. U Srbiji od troje dece jedno doživi neki od oblika sajber uznemiravanja.

Istraživanja pokazuju i sledeće: učestalo korišćenje smartfona utiče na pažnju i koncentraciju, pamćenje, izaziva preopterećenost, neusredsređenost, utiče na samopouzdanje, gubitak kontrole, pojavu depresije i anksioznosti, problem razlikovanja bitnog od nebitnog sadržaja, utiče na san i vid, na poimanje sveta i situacija oko nas. Sve pobrojano važi pogotovu za decu i mlade. Preterano korišćenje smartfona, tableta, laptopa, i prisustvo na društvenim mrežama šteti mladima, a mogu se razviti i zavisnosti od interneta ili igranja video igrica.

Proaktivnost

Kako bi se sprečila moguća zloupotreba dece i mladih, potrebno je naučiti ih i usmeriti da postanu svesni kako da zaštite sebe i svoju privatnost na mreži. Decu treba uputiti u bezbednosnu kulturu korišćenja interneta i popularnih društvenih mreža. Treba da razvijaju zdrave sajber identitete, da nauče kako da sačuvaju svoju privatnost, da se što manje izlažu rizicima u virtuelnom svetu, da nauče da razlikuju korisne i istinite informacije od lažnih i neproverenih.

Zaštita dece i mladih na internetu postaje jedno od najbitnih pitanja bezbednosti, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji. Broj kriminalnih aktivnosti koje sam nabrojala i koje direktno ugrožavaju decu i mlade ljude raste.

Misija svakog od nas mora da bude da zaštitimo decu od rizika na internetu, ali i da ih učimo digitalnoj pismenosti i kako da budu bezbedna na internetu.