ŠTA KADA DETE NALETI NA NEPRIMEREN SADRŽAJ?

Internet je pun svega i svačega, složićete se, a naročito onog sadržaja za koji nikako ne želite da vaše dete vidi. A zbog oglašivača i marketinga, raznorazni klipovi iskaču sa svih strana – i kada prelistavate aplikaciju dnevnih novina, kada koristite neku aplikaciju na telefonu ili pustite nešto na televiziji. Posebno je problematično kada puštate nešto detetu sa Jutjuba, pa se video zaustavi zbog različitih reklama ili sadržaja koji ne možete da iskontrolišete. Vaš strah da će dete biti izloženo uznemirujućem sadržaju je realan. Pre ili kasnije, neminovno je da ćete naići na ovakav problem. Na ovakav način se deca zapravo prvi put u životu susretnu sa neprimerenim sadržajem.

How to Handle Finding Disturbing Content on Your Teen's Phone

Šta onda uraditi?

Dete će se isprava zbuniti onim što je videlo. I to je razumljivo, normalno i logično. U zavisnosti od uzrasta deteta treba da prilagodite i način razgovora. Budite staloženi, mirni, udahnite duboko i pitajte dete šta je video/videla. Neka vam objasni svojim rečima. Pitajte ga/je kako se oseća, da li se uplašio/la. Objasnite da to nije sadržaj koji treba da ga/je zanima, da je to nešto što nije za decu ali čak ni odrasli ne gledaju. Dajte detetu mogučnost da vam odgovori i dajte prostora da priča o tome ako želi. Nema potrebe da vičete i da zabranjujete (da nikad više to nisi gledao/gledala!) jer dete nije krivo ako je video takvog sadržaja sam iskočio. Vikom i ljutnjom ne postižete ništa sem kontraefekta. Sa druge strane, odgovor baziran na strahu, ili izostanak samog odgovora može dodatno povećati detetovu zainteresovanost.

Veliki problem predstavljaju scene nasilja, prebijanja, maltretiranja koje su prisutne i na velikom ekranu – takve scene su prisutne u svako doba dana i noći kroz medijsko izveštavanje, vesti i televizijski format poznat po imenom ,,rijaliti”. Scena brutalnosti, vulgarnosti, tuča, neprijatnih scena, konzumiranja alkohola, je previše i postaje preteško decu odvojiti od takvog sadržaja – ne zato što vi ne želite već jer su sveprisutne! Znam da ne želite da vaše dete gleda takve situacije isto kao što ni ja ne želim da moj sin gleda tako nešto. Ali, nažalost, pre ili kasnije, naićiće na takve stvari. Uzmimo za primer – u vašoj kući ne gledate takve TV formate, niti vesti. Ali odete kod bake i deke ili kod prijatelja u goste, a tamo upaljen TV. Užasne scene. Dete vidi i uplaši se. Ne razume šta je videlo. Primenite istu taktiku koju sam vam preporučila i kada je reč o sadržaju na koji može da naleti dok gleda crtaće na Jutujubu. Razgovarajte. Odgovarajte na detetova pitanja iskreno, ali i u skladu sa njegovim/njenim godinama. Koliko god da ste obazrivi, nažalost, ne možete da iskontrolišete sve.

Dakle, uverite dete da niste ljuti na njega, ne paničite, razgovarajte i ponovite da neprimeren sadržaj koji je video/videla nije za decu. Stavite na miran način detetu do znanja da ni odrasli nemaju pozitivno mišljenje o takvom sadržaju.

NAJČEŠĆI LOŠI UTICAJI DRUŠTVENIH MREŽA NA MENTALNO ZDRAVLJE MLADIH

Ne možemo da kažemo da su samo društvene mreže odgovorne, ali one u velikoj meri mogu da doprinesu poremećajima koji se dešavaju mladima u vreme sazrevanja kada se oni bore sa nekim raznim nesigurnostima.

Studijе pokazuju da većina tinejdžera na internetu provodi i do 9 sati svakog dana. Mnogi od njih su čak i svesni toga, pa i zabrinuti što najveći deo slobodnog vremena utroše boraveći na društvenim mrežama. Međutim, ne smatraju da je to neki veliki problem jer „to svi rade“ i „to je danas normalno“. Autori jedne kanadske studije iz 2017. godine su potvrdili ove podatke, uz dodatak da učenici koji koriste društvene mreže duže od 2 sata dnevno već pokazuju pojedine smetnje koje bi se mogle razviti u značajnije poremećaje, za razliku od povremenih korisnika. I konačno, velika studija iz 2019.godine dovela je u direktnu vezu upotrebu društvenih mreža sa poremećenim i lošijim snom. Redovan, kontinuiran i kvalitetan san je neophodan za kompletno dobro zdravlje, a dokazano je da problemi sa spavanjem značajno utiču na mentalno zdravlje, uz opasnost od razvijanja depresije, pa i gubitka pamćenja.

Udaljavanje od porodice, osećaj nižeg samopouzdanja kada se ekrani isključe, fingiranje života na mrežama koji nije realan, kako biste se dopali drugima u nerealnim standardima koje propagiraju osobe sa statusima uticajnih, osećaj zavisti i nezadovoljstva, pojačana agresivnost, samo su neki od dokazanih, i zabeleženih loših efekata. S druge strane, studija iz 2018. godine otkrila je da opsesivna upotreba društvenih mreža uvećava, a ne smanjuje osećaj usamljenosti.

Koji su najčešći loši uticaji na mentalno zdravlje mladih?

  • Lažne slike savršenog života. Deca i mladi često ne shvataju da se iza nameštenog osmeha krije tuga, da slika kojom se neko predstavlja na mrežama ne mora biti istinita. Na mrežama se ljudi predstavljaju boljim nego što jesu (mršavi, zgodni, nasmejani, bogati, popularni, sve savršeno). Pojedinci su razvili virtuelni alter ego koji je u suprotnosti sa njihovom ličnošću u stvarnom životu,
  • Mreže bude kod mladih osećaj da se drugi zabavljaju ili žive bolje nego oni što može uticati na samopoštovanje, može izazvati anksioznost ali i podstaći još veću upotrebu društvenih mreža.
  • Neprimeren i avresivan sadržaj (tuče, psovke…),
  • Poremećaj ishrane kod devojaka i devojčica,
  • Preterano korišćenje društvenih mreža povećava osećaj usamljenosti,
  • Depresija i anksioznost,
  • Želja za poistovećivanjem i “kopiranje” pogrešnih i neprimerenih digitalnih uzora,
  • Broj pratilaca i broj lajkova/pregleda se tretira kao merilo uspešnosti i popularnosti,
  • Samodestrukcija, ugrožavanje sopstvene reputacije,
  • Sajber nasilje, vređanje, maltretiranje, ostavljanje ružnih komentara,
  • Udaljavanje od ljudi iz realnog života. Zanemarivanje škole i obaveza.