“Dostojanstvo deteta je neprikosnovano i svi su dužni da ga poštuju i štite. Dete ima pravo na zaštitu od svakog ugrožavanja dostojanstva, časti i ugleda” – Konvencija o pravima deteta UN-a.
Šta je ,,šerenting” fenomen koji je uzao maha među roditeljima?
Šerenting je nov termin nastao spajanjem dve engleske reči – share (deliti) i parenting (roditeljstvo). Reč je o novom fenomenu roditeljskog zatrpavanja društvenih mreža fotografijama svoje dece.
Birajte objave!
U poslednje vreme veliki broj mama preteruje kada su u pitanju objave fotografije njihove dece na društvenim mrežama, naručito na Instagramu. Svaki trenutak detetovog života i odrastanja žele da podele sa virtuelnim prijateljima često ne vodeći računa o detetovoj intimi. Ovde ne mislim na objavu lica deteta, već na fotografije koje se odnose na kupanje gde je dete bez trunke odeće na sebi i recimo na upotrebu noše, presvlačenje. Takvim slikama zaista nije mesto na društvenim mrežama, već u privatnim albumima roditelja. Nikada ne znate ko sve može da vidi fotografiju i zloupotrebi je na različite načine, naručito kada su u pitanju slike deteta bez odeće.
Kada sam završavala svoju knjigu ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’ kontaktirala sam nekoliko ,,Instagram mama blogerki’’ koje prati nekoliko desetina hiljada pratilaca i pitala ih da li su se nekada uplašile kuda mogu da završe slike njihove dece i u koje svrhe. Većina se to nikada nije zapitala jer smatraju da ne rade nikakvu lošu stvar. Jedna mi je priznala da joj je bilo užasno kada je njoj i njenoj kćerki prišla žena koja je prati na Instagramu u Knez Mihajlovoj i uhvatila dete za ruku. Jedna od mojih ispitanica mi je slikovito objasnila da je u pitanju svojevrstan rijaliti na drušvenim mrežama – veliki broj mama (neću da grešim dušu, ali verovatno pod uticajem takve vrste tv programa) živi svojevrstan rijaliti na Instagramu i otuda želja za suvišnim otkrivanjem intime, kako svoje i svoje porodice tako i deteta. Problem pojedinaca je i lažni osećaj sreće kroz aktivnosti na društvenim mrežama i kreiranje svojevrsnog alterega. Tokom epidemije korona virusa društvene mreže su ,,eksplodirale’’ jer smo zatvoreni i ograničeni kretanjem i viđanjem sa ljudima, često radimo od kuće ili nam je pak dosadno pa ,,ubijamo’’ vreme. Da ne zaboravimo da veliki broj mama zarađuje reklamiranjem na društvenim mrežama a angažovanje se odnosi i na decu. Firma koja plati reklamu ima pravo i da koristi i distribuira preko svojih PR kanala slike deteta. Zvuči surovo ali zaista pojedine mame su spremne da zarad besplatnog pakovanja pelena ili nekog drugog besplatnog poklona slikaju dete čak i (polu)golo.
Zloupotreba fotografija
Zloupotreba fotografija deteta u različite svrhe je konstantno prisutan ukoliko je profil majke otvoren, odnosno javan pa tako svako od korisnika društvenih mreža može da vidi kakve fotografije postavlja. Ostavljanje ružnih komentara ispod fotografija dece su nažalost takođe realnost. Već pomenute slike dece bez odeće tokom presvlačenja, kupanja, na bazenu, na moru, u dvorištu su raj za oko pedofila i predatora koji takve fotografije koriste za svoje bolesne nagone! Postoje čak i ljudi koji takve fotografije ,,skupljaju’’ a zatim prodaju predatorima čime stiču finansijsku dobit.
Pojedini roditelji i stručnjaci smatraju da je dobra strane šerentinga to što na ovaj način prijatelji i roditelji koji žive u inostranstvu ili u drugom gradu mogu da vide slike deteta i kako napreduje iz dana u dan. Po mom mišljenju, za to opet postoji adekvatnija solucija a to su privatne poruke, ili poruke putem aplikacija Viber ili Whatsap.
Veliki broj majki i očeva postavlja slike svog deteta a da se ne vidi lice, na primer slikano s leđa. Postoji i pregršt stikera kojima se može sakriti detetovo lice (izuzetno su popularna srca na primer). Uostalom, pogledajte profil Novaka Đokovića i videćete da je moguće podeliti fotografiju, a da se ujedno sačuva detetova privatnost! Na svom profilu na Instagramu Đoković objavljuje slike dece ali se gotovo ni na jednoj ne mogu videte njihova lica.
Adekvatna edukacija
Često ,,bolujemo’’ od ,,ma neće to meni da se desi’’ sindroma. Tek kada se desi problem, incident, kada upadnemo u nevolju tražimo rešenje, ne bavimo se dovoljno edukacijom i prevencijom a sve počinje od toga. Pojedini roditelji ne žele da prihvate savete kada je u pitanju vaspitanje i podizanje deteta, smatrajući da su najpametniji i da im pomoć i usmeravanje nisu potrebni. Duboko verujem da samo adekvatnom edukacijom možemo podići svet o bezbednosti na internetu, kako dece tako paralelno i roditelja.
Granica se nalazi u rukama roditelja, a prava bi bila balans – postavljanje fotografija ali ne previše često, ne ugrožavati detetovu (digitalnu) reputaciju objavljivanjem degutantnih slika, voditi računa o privatnosti i ne iznositi suviše informacija koje bi ugrozile bezbednost deteta.
