KatarinaJonev.com

Tekst je u celini objavljen na sajtu Šta žene žele dok  ovde možete pročitati o najčešće postavljenim pitanjima roditelja kada je reč o zaštiti dece na Internetu.

Katarina Jonev, analitičar za politike sajber bezbednost i edukator na temu zaštite dece i mladih na Internetu, otkriva na šta treba skrenuti pažnju deci i mladima koji koriste društvene mreže

Zaštita dece i mladih na internetu treba da bude prioritet u oblasti bezbednosti, kako na svetskom nivou, tako u Srbiji. Jer, iz dana u dan raste broj internet predatora i opasnosti koje vrebaju sa globalne mreže. Ali  isto tako, važno je i informisati decu i mlade o postupcima koji se smatraju nedoličnim i nedopustivim na internetu. Ako blagovremeno sazna koje sadržaje ne sme objavljivati i zbog čega sve može da snosi posledice, manje su šanse da će adolescent postati sajber-siledžija. Zato, roditelji, pročitajte internet-bonton koji je priredila Katarina Jonev, edukator iz oblasti sajber bezbednosti. I, obavezno prenesite svom detetu sledeća pravila:

Ne objavljuj lične podatke

Recite detetu da ne sme objavljivati adresu stanovanja, kontakt (broj telefona i mejl) na društvenim mrežama, forumima i drugim internet stranicama. Objasnite mu da na taj način može postati lako dostupna meta kidnaperima i drugim internet predatorima. Ukoliko je negde već objavilo neke od navednih podataka, postarajte se da ih što pre ukloni.

Ne koristi opciju praćenja lokacije

Posavetujte dete da isključi opciju praćenja lokacije na pametnim uređajima, i da se ne čekira na mestima koje posećuje. Zahvaljujući ovim merama opreza, drugi neće moći da saznaju njegovu svakodnevnu putanju na osnovu praćenja naloga na društvenim mrežama.

Redovno ažuriraj lozinku

Ako imate pristup detetovom profilu, na svaka dva-tri meseca mu menjajte lozinku, kako biste smanjili rizik od hakovanja. Ali činite to u njegovom prisustvu, kako se ne bi osećalo kao da nema nikakvu kontrolu nad svojim nalogom. Pritom pazite da ne koristite njegovo ime, inicijale, datum rođenja i jednostavne kombinacije kao što su 1234, 123abc i slično. Naprotiv, odlučite se za kombinaciju velikih i malih slova i brojeva, koja se ne može lako ”provaliti”.  A ako je vaše dete adolescent, pa nemate pristup njegovim nalozima na društvenim mrežama, podsećajte ga da samo to čini – redovno i propisno.

Ne komuniciraj sa nepoznatima

Još jedan način da zaštitite dete od sajber nasilja, jeste da mu stvorite naviku da ne prihvata zahteve za prijateljstvo i praćenje na društvenim mrežama od osoba koje ne poznaje ili od onih koje zna površno, samo iz viđenja. Ako u virtuelnom, kao i u fizičkom svetu bude oprezno pristupalo nepoznatim ljudima, mnogo su manje šanse da će postati žrtva.

Pazi kakav sadržaj objavljuješ i sa kim ga deliš

Istaknite detetu da ne sme objavljivati provokativne fotografije i statuse sa seksualnom konotacijom. Takođe, napomenite mu da sve što postavlja na društvenim mrežama deli samo sa prijateljima, odnosno da nikad ne koristi opciju ”javno publikovanje”, kako nepoznati ljudi ne bi imali uvid u to šta ga interesuje, čime se bavi i kuda se kreće.

Ne učestvuj u javnim raspravama

Upozorite dete da je učestvovanje u internet-debatama mač sa dve oštrice. Kao učesnik u ovakvim prepiskama, dete može postati i žrtva, i siledžija. U prvom slučaju, može se desiti da najegov stav (čak i ako je pristojno sročen), izazove gnev nekog drugog učesnika debate i poriv te osobe da mu na neki način naudi. A u drugom slučaju, ako dete ponese rasprava pa ono na bilo koji način uvredi nekog od učesnika debate, može odgovarati za sajber-nasilje.

Ne koristi tuđi identitet

Napomenite detetu da se ne sme predstavljati lažno na internetu, odnosno da ne sme da koristi tuđe ime, prezime i slike niti da objavljuje bilo čije podatke. Čak i ako to čini sa dobrom namerom, pa lepo promoviše osobu čiji identitet koristi, to se tretira kao krivično delo. A ako prilikom korišćenja tuđeg identiteta, širi lažne i/ili negativne informacije o toj osobi te vređa druge ljude, tretira se i kao digitalno nasilje.

Poštuj privatnost drugih

Između ostalog, naznačite detetu da ne sme da ”hakuje” tuđe naloge, čak ne treba da prikriva vršnjake koji to čine. Dalje, upozorite ga da ne čita tuđe sms-ove, mejlove i poruke na društvenim mrežama ni ako su mu dostupne. To se smatra kršenjem privatnosti drugih i takođe spada pod sajber-nasilje.

Ne šalji lančane poruke

Da ne bi otkrivalo kontakte jednih poznanika drugima i tako ugrozilo nečiju privatnost, upozorite dete da ne šalje lančane mejlove. U slučaju da ne može da se odvikne od slanja lančanih poruka, tražite mu da koristi BCC – opciju skrivene kopije. Zahvaljujući tome niko neće imati uvid u ostale učesnike prepiske, a, samim tim, ni kontakte.

Prijavi sajber-buling

Stalno ponavljajte detetu da sajber-buling odnosno sajber-maltretiranje, koje uključuje slanje poruka uznemirujućeg sadržaja, širenje uvredljivih komentara, vređanje i uznemiravanje – ne sme da se zataškava. Bilo da dete trpi nasilje ili posmatra, a ne učestvuje u njemu – dužno je da prijavit. Jer takvo ponašanje nije dopustivo, i mora se na vreme prijaviti i sankcionisati.

Vršnjačko sajber nasilje je u porastu! Problem je veoma široko rasprostranjen i treba obratiti pažnju kako ga prepoznati i kako ga zaustaviti! Prevencija, edukacija i rad sa decom i roditeljima su nužni! Ovaj tekst je u originalnoj verziji objavljen na portalu Šta žene žele.

Verujemo da vas ne iznenađuje podatak da je sajber nasilje jedan od najrasprostranjenijih oblika vršnjačkog nasilja, budući da živimo u digitalnoj eri, u kojoj se više komunicira preko mobilnih telefona, tableta i računara, nego uživo – licem u lice. Ali koliko ste svesni činjenice da ovaj oblik nasilja ne poznaje granice? Za razliku od ostalih tipova vršnjačkog nasilja (fizičkog, socijalnog, verbalnog…), od kojih dete može da pronađe sklonište bar u svom domu, od digitalnog nasilja ne može nigde da se sakrije. Ono probija sve prostorne barijere, a može da traje 24 sata, 7 dana u nedelji.  Zato se dobro informišite o njemu – saznajte šta ga odlikuje i kako treba reagovati u ovoj situaciji.

Za početak,nemojte posmatrati digitalno nasilje kao prolaznu zanimaciju adolescenata. Znajte da ono predstavlja teško breme za svakoga, a pogotovo za mlade osobe koje prolaze kroz krizu razvoja ličnosti. Kao što je istaknuto, ovaj problem ne poznaje nikakve granice:

1. Dete ne može nigde da pobegne od njega. Čak i da se odseli na drugi kraj sveta, sajber nasilnik može nastaviti da ga progoni.
2. Digitalno nasilje nije vremenski uslovljeno – može da se vrši u bilo koje doba dana i noći. Zbog toga je žrtva sajber nasilja stalno u grču. Strahuje prilikom pregledanja svake poruke i svake notifikacije.
3. Ovaj vid nasilje je, u neku ruku, dokumentovan i lako dostupan svima. A pomisao da uvredljvi komentari, slike i pretnje za tren mogu postati viralni i vildjivi hiljadama, pa i milionima korisnika interneta, kod žrtve stvara dodatnu presiju.

Odakle vreba?

Najviše žrtava sajber nasilja ima među korisnicima aplikacija “Vajber” i “Vots-ap”, i društvene mreže “Fejsbuk”. Ako i vaše dete koristi nešto od navedenog, budite stalno na oprezu. Pomno pratite njegovo ponašanje, naročito obraćajte pažnju na to kako se ponaša dok drži pametan uređaj u rukama, posećujte njegov profil na društvenoj mreži i otvoreno razgovarajte sa njim o svemu, pa i o ovom problemu. Istaknite mu da je digitalno nasilje veoma rasprostranjeno i da je nemoguće prevazići ga samostalno, te da, ako se nađe u ovakvoj situaciji, treba obavezno da podeli to sa vama. Ali ne uzdajte se previše u detetovu iskrenost. Praksa je pokazala da, iako se teško nose sa ovim problemom, mnoga deca prikrivaju da su žrtve sajber nasilja zbog stida ili osećaja krivice. Više se oslanjajte na roditeljsku procenu i intuiciju.

Poziv u pomoć

Primetite li da je dete razdražljivo, nekad tužno a nekad besno, da se osamljuje, izbegava kontakt sa ukućanima, skriva ekran telefona i/ili računara od vas, proverite da li je žrtva sajber nasilja. Pitajte ga da li ga neko omalovažava, vređa na bilo kom osnovu, da li mu preti i da li ga seksualno uznemirava preko interneta. U slučaju da odbije da razgovara na ovu temu ili da impulsivno odreaguje na pomen digitalnog nasilja, shvatite to kao opravdanost sumnje i poziv u pomoć. U tom slučaju insistirajte na tome da mu pregledate listu poziva, poruke, mejlove, profile na društvenim mrežama…

Uloga roditelja u rešavanju problema

Ukoliko se ispostavi da je dete žrtva ovog vida vršnjačkog nasilja, za početak skrenite mu pažnju da ne objavljuje sadržaj koji ga može kompromitovati i da neodgovara na poruke i provokacije nasilnika. Dalje, napomenite mu da ne briše poruke, komentare i slike nasilnika, jer sve to kasnije može poslužiti kao dokaz.  Obavezno slikajte dokazni materijal ili napravite screenshot na mobilnom telefonu. A zatim preduzmite konkretne korake. Prijavite slučaj odeljenskom starešini deteta i Odeljenju za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova na imejl childprotection@mup.gov.rs ili na broj 011/306-2000. Druga ustanova kojoj možete prijaviti slučaj vršnjačkog nasilja na internetu jeste Više javno tužilaštvo u Beogradu. U tom slučaju prijavu podnesite Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala putem imejla vtk@beograd.vtk.jt.rs ili pozivom na broj 011/360-1272. Osim ovim državnim organima, ako želite da sprečite dalje uznemiravanje deteta, ceo slučaj možete prijaviti mobilnom provajderu i zatražiti da blokira primanje poziva i poruka sa spornog broja. Što se tiče suzbijanja nasilja na društvenim mrežama, preporuka je da instalirate mobilnu  aplikaciju ”Net patrola” i da njoj prijavite profil, stranicu i/ili grupu sa društvene mreže, sa koje su stizali uznemirujući komentari i pretnje.

Ne delite pravdu sami

U ovakvim situacijama, mnogim roditeljima razum pomute emocije i poriv za zaštitom deteta, pa oni krenu lično da se razračunavaju sa nasilnikom – u virtuelnom ili stvarnom svetu. To, međutim, nije konstruktivno rešenje. Na taj način problem može da se produbi. Posle prijave digitalnog nasilja nadležnim organima, pokušajte da ne mislite na nasilnika sa interneta. Pažnju usredsredite na svoje dete – pružite mu ljubav, potrebnu utehu i razumevanje. A bilo bi dobro da u prevazilaženje problema uključite i psihologa.

Tekst je napisan u saradnji sa Katarinom Jonev, dugogodišnjim edukatorom na temu zaštite dece na Internetu i društvenim mrežama.