10 pravila ponašanja na internetu

Tekst je u celini objavljen na sajtu http://stazenezele.com/10-pravila-ponasanja-na-internetu/

Na linku http://stazenezele.com/sve-sto-treba-da-znate-o-sajber-nasilju/ možete pročitati o najčešće postavljenim pitanjima roditelja kada je reč o zaštiti dece na Internetu

 

Katarina Jonev, analitičar za politike sajber bezbednost i edukator na temu zaštite dece i mladih na Internetu, otkriva na šta treba skrenuti pažnju deci i mladima koji koriste društvene mreže

Zaštita dece i mladih na internetu treba da bude prioritet u oblasti bezbednosti, kako na svetskom nivou, tako u Srbiji. Jer, iz dana u dan raste broj internet predatora i opasnosti koje vrebaju sa globalne mreže. Ali  isto tako, važno je i informisati decu i mlade o postupcima koji se smatraju nedoličnim i nedopustivim na internetu. Ako blagovremeno sazna koje sadržaje ne sme objavljivati i zbog čega sve može da snosi posledice, manje su šanse da će adolescent postati sajber-siledžija. Zato, roditelji, pročitajte internet-bonton koji je priredila Katarina Jonev, edukator iz oblasti sajber bezbednosti. I, obavezno prenesite svom detetu sledeća pravila:

 

  1. Ne objavljuj lične podatke

Recite detetu da ne sme objavljivati adresu stanovanja, kontakt (broj telefona i mejl) na društvenim mrežama, forumima i drugim internet stranicama. Objasnite mu da na taj način može postati lako dostupna meta kidnaperima i drugim internet predatorima. Ukoliko je negde već objavilo neke od navednih podataka, postarajte se da ih što pre ukloni.

 

  1. Ne koristi opciju praćenja lokacije

Posavetujte dete da isključi opciju praćenja lokacije na pametnim uređajima, i da se ne čekira na mestima koje posećuje. Zahvaljujući ovim merama opreza, drugi neće moći da saznaju njegovu svakodnevnu putanju na osnovu praćenja naloga na društvenim mrežama.

 

  1. Redovno ažuriraj lozinku

Ako imate pristup detetovom profilu, na svaka dva-tri meseca mu menjajte lozinku, kako biste smanjili rizik od hakovanja. Ali činite to u njegovom prisustvu, kako se ne bi osećalo kao da nema nikakvu kontrolu nad svojim nalogom. Pritom pazite da ne koristite njegovo ime, inicijale, datum rođenja i jednostavne kombinacije kao što su 1234, 123abc i slično. Naprotiv, odlučite se za kombinaciju velikih i malih slova i brojeva, koja se ne može lako ”provaliti”.  A ako je vaše dete adolescent, pa nemate pristup njegovim nalozima na društvenim mrežama, podsećajte ga da samo to čini – redovno i propisno.

 

  1. Ne komuniciraj sa nepoznatima

Još jedan način da zaštitite dete od sajber nasilja, jeste da mu stvorite naviku da ne prihvata zahteve za prijateljstvo i praćenje na društvenim mrežama od osoba koje ne poznaje ili od onih koje zna površno, samo iz viđenja. Ako u virtuelnom, kao i u fizičkom svetu bude oprezno pristupalo nepoznatim ljudima, mnogo su manje šanse da će postati žrtva.

 

  1. Pazi kakav sadržaj objavljuješ i sa kim ga deliš

Istaknite detetu da ne sme objavljivati provokativne fotografije i statuse sa seksualnom konotacijom. Takođe, napomenite mu da sve što postavlja na društvenim mrežama deli samo sa prijateljima, odnosno da nikad ne koristi opciju ”javno publikovanje”, kako nepoznati ljudi ne bi imali uvid u to šta ga interesuje, čime se bavi i kuda se kreće.

 

  1. Ne učestvuj u javnim raspravama

Upozorite dete da je učestvovanje u internet-debatama mač sa dve oštrice. Kao učesnik u ovakvim prepiskama, dete može postati i žrtva, i siledžija. U prvom slučaju, može se desiti da najegov stav (čak i ako je pristojno sročen), izazove gnev nekog drugog učesnika debate i poriv te osobe da mu na neki način naudi. A u drugom slučaju, ako dete ponese rasprava pa ono na bilo koji način uvredi nekog od učesnika debate, može odgovarati za sajber-nasilje.

 

  1. Ne koristi tuđi identitet

Napomenite detetu da se ne sme predstavljati lažno na internetu, odnosno da ne sme da koristi tuđe ime, prezime i slike niti da objavljuje bilo čije podatke. Čak i ako to čini sa dobrom namerom, pa lepo promoviše osobu čiji identitet koristi, to se tretira kao krivično delo. A ako prilikom korišćenja tuđeg identiteta, širi lažne i/ili negativne informacije o toj osobi te vređa druge ljude, tretira se i kao digitalno nasilje.

 

  1. Poštuj privatnost drugih

Između ostalog, naznačite detetu da ne sme da ”hakuje” tuđe naloge, čak ne treba da prikriva vršnjake koji to čine. Dalje, upozorite ga da ne čita tuđe sms-ove, mejlove i poruke na društvenim mrežama ni ako su mu dostupne. To se smatra kršenjem privatnosti drugih i takođe spada pod sajber-nasilje.

 

  1. Ne šalji lančane poruke

Da ne bi otkrivalo kontakte jednih poznanika drugima i tako ugrozilo nečiju privatnost, upozorite dete da ne šalje lančane mejlove. U slučaju da ne može da se odvikne od slanja lančanih poruka, tražite mu da koristi BCC – opciju skrivene kopije. Zahvaljujući tome niko neće imati uvid u ostale učesnike prepiske, a, samim tim, ni kontakte.

 

  1. Prijavi sajber-buling

Stalno ponavljajte detetu da sajber-buling odnosno sajber-maltretiranje, koje uključuje slanje poruka uznemirujućeg sadržaja, širenje uvredljivih komentara, vređanje i uznemiravanje – ne sme da se zataškava. Bilo da dete trpi nasilje ili posmatra, a ne učestvuje u njemu – dužno je da prijavit. Jer takvo ponašanje nije dopustivo, i mora se na vreme prijaviti i sankcionisati.

 

 



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *