Internet zavisnost kod dece

Primetili ste sve veći broj male dece kako drži mobilne telefone dok roditelji sede u kafićima? Čuli ste da od prijateljicine prijateljice da dete od godinu i po dana ne može da se uspava sem ako mu se ne pusti muzika sa mobilnog telefona? Znate dete od 3 godine koje odbija da jede sem ako mu ne pustite crtani film sa mobilnog? Prisustvovali ste scenama da kada detetu roditelj oduzme telefon ono vrišti, plače, pa čak i postaje agresivno?

Young family is sitting on the couch and using mobile phones

A verovatno poznajete i roditelje dece mlađih uzrasta koji nakon napornog dana na poslu ne silaze sa mobinog telefona? Deca mlađeg uzrasta oponašaju ljude iz svog najbližeg okruženja i misle da je u redu da koriste telefone non stop. Ne, nije u redu jer što više decu navikavamo na mobilne telefone i Internet postoji veća tendencija da se stvori zavisnost.

Kad se spomene zavisnost, obično pomislimo na alkohol, nikotin, droge ili kockanje, a objekata zavisnosti ima mnogo više. Zavisnost od Interneta je u naglom porastu na globalnom nivou, a Srbija nije isključena.

Poremećaj ili ne?

Zavisnost od Interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Predstavlja savremen oblik zavisnosti koji se manifestuje kao stanje pojedinca u kome je upotreba Interneta postala dominantna životna aktivnost koja ga izoluje u odnosu na ostale društvene tokove, i koja stvara negativne posledice po njega i njegovu okolinu.

Vreme provedeno za računarom je najčešće pominjani kriterijum za dijagnostifikovanje poremećaja zavisnosti od Interneta i smatra se da je 4 do 6 časova dnevno simptom zavisnosti. Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne može se uzeti u obzir samo online boravak na mreži, već i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mrežom – odgovaranje i pisanje mejlova, rasprave na grupama, čitanje preuzetih vesti, časopisa, članaka, tekstova uopšte i dr.

Međutim, treba napomenuti da je u pitanju 4 do 6 časova slobodnog vremena dnevno, kao i to da ovo može ali i ne mora biti pokazatelj internet zavisnosti. Mnogo sigurniji znaci tj. simptomi internet zavisnosti su: promenjeno ponašanje, provođenje sve više vremena za kompjuterom i internetom, prekid školovanja ili radnog odnosa, zanemarivanje drugih obaveza i interesovanja, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, nesanica, problemi sa kičmom, vidom, sluhom i dr..
Internet zavisnost se ispoljava u više oblika:

  • zavisnosti od igranja kompjuterskih igara
  • zavisnost od surfovanja internetom
  • zavisnost od sajberseksa
  • zavisnost od uspostavljanja prijateljskih veza putem interneta
  • zavisnost od internet kockanja
  • zavisnost od kompjutera uopšte

Mladi, a naručito učenici osnovnih škola u Srbiji sve više vremena provede ispred monitora mobilnih telefona, tableta, računara i na društvenim mrežama. Moguće razloge za to treba tražiti u njihovom pokušaju da zamene pravi, realni život u kom vladaju problemi, škola, nesigurnost, usamljenost, za virtuelni svet u kome se svi prikazuju mnogo boljim nego što jesu, gde su svi ”lepi, pametni, uspešni, glamurozni, bogati”. Nažalost, ovo vodi u dublju izolaciju a može se desiti da će mladi više fokusirati na lažni sajber svet nego da prebrode probleme i istraju u stvarnom životu.

Pored upotrebe društvenih mreža, najveći procenat njih, vreme provodi igrajući igrice. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je na osnovu naučnih dokaza svrstala je kompulsivno igranje video igrica među mentalne poremećaje.

Kolikogod ružno zvučalo – roditelji su najznačajniji faktor u nastanku i razvoju ovog oblika zavisnosti. Vezanost za Internet i virtuelni svet može biti destuktivna po razvoj ličnosti deteta.

Kako da roditelj ne upadne u zamku i kako da izbegnemo stvaranje zavisnosti kod dece?

Za početak, moramo više kvalitetnog vremena da provodimo sa svojom decom – umesto da ih navikavamo na savremene tehnologije hajde da ih odvedemo u šetnju, bioskop, da im čitamo bajke i priče pred spavanje, da igramo sa njima ‘’Ne ljuti se čoveče’’ ili nešto slično. Roditelji moraju da postave jasna pravila kada su u pitanju korišćenje Interneta i telefona u pitanju – od vremenskog trajanja odnosno koliko dugo je dete ispred monitora, preko sadržaja koji se gleda ili aplikacija koje se koriste, i moraju postajati sankcije ukoliko se pravila prekrše. Komunikacija između roditelja i deteta mora da postoji. Pokušajte da usmerite svoje dete na sport i fizičku aktivnost ili na kreativne hobije poput crtanja, slikanja, muzike.

I jako bitno pravilo – budite uzor svom detetu – ako ne želite da vaše dete non stop provodi vreme ispred monitora onda se i vi suzdržite upotrebe mobilnog telefona i kompijutera i dajte dobar primer!

Predavanja u Loznici: SAJBER BEZBEDNOST

U 15 osnovnih i u 4 srednje škole u novembru i decembru 2018.godine na teritoriji Loznice održano je ukupno 29 predavanja o bezbednosti na Internetu.

Cilj predavanja je podizanje svesti o opasnostima koje vrebaju na Internetu i društvenim mrežama, kao i razvijanje svesti o kulturi ponašanja u sajber svetu.

-Najčešće opasnosti za decu i mlade u sajber prostoru su: lako dostupni uznemirujući sadržaji poput slika, informacija, video spotova, mogućnost iskorišćavanja i manipulacija u seksualne svrhe, sve raširenija pedofilija na Internetu i seksualna eksploatacija, deljenje ličnih informacija sa nepoznatim ljudima, mogućnost kidnapovanja – upoznavanje sa nepoznatim ljudima koji se kriju iza lažnih profila sa kojim dete pristane da se vidi, mogućnost pridruživanja različitim sektama, kriminalnim organizacijama, pa čak i terorističkim grupama. Hvala gradu Loznici na čelu sa gradonačelnikom Vidojem Petrovićem, pomoćniku gradonačelnika Ljubinku Đokiću i prosvetnoj inspektorki Goci Stojanović što su prepoznali značaj problema, ali i važnost da se deca i mladi edukuju o ovoj temi.

Većina osnovaca nije svesna da društvene mreže mogu biti i potencijalna opasnost, većini je to igra, način trošenja vremena, ali i dokazivanje – nažalost veliki broj dece smatra da su uspešni, popularni, u trendu ako imaju veliki broj pratilaca na Instagramu i veliki broj lajkova na slikama, a ne shvataju koliko greše. Iza raznoraznih njima nepoznatih profila kriju se jako loši ljudi koji mogu da ih povrede. Mora da se naglasi da je prema nezvaničnim istraživanjima svako treće dete u Srbiji žrtva nekog oblika sajber uznemiravanja.

Deca su na radionicama čula više o opasnostima na društvenim mrežama, ali i o tome šta je sajber nasilje, kako se zaštititi od njega, kome prijaviti uznemiravanje na internetu.

U svakoj od  15 osnovnih škola su održana minimum 2 predavanja uz prisustvo učenika petog, šestog, sedmog i osmog razreda, kao i nastavnika, pedagoga, psihologa i direktora škola.

„ Bilo je veliko zadovoljstvo raditi sa decom u Loznici – od OŠ Anta Bogićević gde su održana 3 predavanja, do OŠ Vukova spomen škola u Tršiću, rodnom mestu jednog od najznačajnijih ljudi u istoriji Srbije Vuka Stefanovića Karadžića.

Deca u Loznici su odlično reagovala na predavanja, kao i nastavnici koju su imali priliku da čuju kako da reaguju u pojedinim situacijama kada sumnjaju da je dete žrtva u sajber prostoru. Brine me što je i u ovom delu Srbije postao nažalost trend među mladima dap rave Facebook grupe koje imaju za cilj ismevanje ili maltretiranje jednog ili više đaka, ali tokom mog boravka u Loznici desetak grupa je ugašeno, što me raduje. Deca nasilnici moraju da znaju da neće proći bez sankcija jer je maltretiranje u sajber svetu ekvivalentno fizičkom nasilju’’.