Primetili ste sve veći broj male dece kako drži mobilne telefone dok roditelji sede u kafićima? Čuli ste da od prijateljicine prijateljice da dete od godinu i po dana ne može da se uspava sem ako mu se ne pusti muzika sa mobilnog telefona? Znate dete od 3 godine koje odbija da jede sem ako mu ne pustite crtani film sa mobilnog? Prisustvovali ste scenama da kada detetu roditelj oduzme telefon ono vrišti, plače, pa čak i postaje agresivno?
A verovatno poznajete i roditelje dece mlađih uzrasta koji nakon napornog dana na poslu ne silaze sa mobinog telefona? Deca mlađeg uzrasta oponašaju ljude iz svog najbližeg okruženja i misle da je u redu da koriste telefone non stop. Ne, nije u redu jer što više decu navikavamo na mobilne telefone i Internet postoji veća tendencija da se stvori zavisnost.
Kad se spomene zavisnost, obično pomislimo na alkohol, nikotin, droge ili kockanje, a objekata zavisnosti ima mnogo više. Zavisnost od Interneta je u naglom porastu na globalnom nivou, a Srbija nije isključena.
Poremećaj ili ne?
Zavisnost od Interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Predstavlja savremen oblik zavisnosti koji se manifestuje kao stanje pojedinca u kome je upotreba Interneta postala dominantna životna aktivnost koja ga izoluje u odnosu na ostale društvene tokove, i koja stvara negativne posledice po njega i njegovu okolinu.
Vreme provedeno za računarom je najčešće pominjani kriterijum za dijagnostifikovanje poremećaja zavisnosti od Interneta i smatra se da je 4 do 6 časova dnevno simptom zavisnosti. Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne može se uzeti u obzir samo online boravak na mreži, već i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mrežom – odgovaranje i pisanje mejlova, rasprave na grupama, čitanje preuzetih vesti, časopisa, članaka, tekstova uopšte i dr.
Međutim, treba napomenuti da je u pitanju 4 do 6 časova slobodnog vremena dnevno, kao i to da ovo može ali i ne mora biti pokazatelj internet zavisnosti. Mnogo sigurniji znaci tj. simptomi internet zavisnosti su: promenjeno ponašanje, provođenje sve više vremena za kompjuterom i internetom, prekid školovanja ili radnog odnosa, zanemarivanje drugih obaveza i interesovanja, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, nesanica, problemi sa kičmom, vidom, sluhom i dr..
Internet zavisnost se ispoljava u više oblika:
- zavisnosti od igranja kompjuterskih igara
- zavisnost od surfovanja internetom
- zavisnost od sajberseksa
- zavisnost od uspostavljanja prijateljskih veza putem interneta
- zavisnost od internet kockanja
- zavisnost od kompjutera uopšte
Mladi, a naručito učenici osnovnih škola u Srbiji sve više vremena provede ispred monitora mobilnih telefona, tableta, računara i na društvenim mrežama. Moguće razloge za to treba tražiti u njihovom pokušaju da zamene pravi, realni život u kom vladaju problemi, škola, nesigurnost, usamljenost, za virtuelni svet u kome se svi prikazuju mnogo boljim nego što jesu, gde su svi ”lepi, pametni, uspešni, glamurozni, bogati”. Nažalost, ovo vodi u dublju izolaciju a može se desiti da će mladi više fokusirati na lažni sajber svet nego da prebrode probleme i istraju u stvarnom životu.
Pored upotrebe društvenih mreža, najveći procenat njih, vreme provodi igrajući igrice. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je na osnovu naučnih dokaza svrstala je kompulsivno igranje video igrica među mentalne poremećaje.
Kolikogod ružno zvučalo – roditelji su najznačajniji faktor u nastanku i razvoju ovog oblika zavisnosti. Vezanost za Internet i virtuelni svet može biti destuktivna po razvoj ličnosti deteta.
Kako da roditelj ne upadne u zamku i kako da izbegnemo stvaranje zavisnosti kod dece?
Za početak, moramo više kvalitetnog vremena da provodimo sa svojom decom – umesto da ih navikavamo na savremene tehnologije hajde da ih odvedemo u šetnju, bioskop, da im čitamo bajke i priče pred spavanje, da igramo sa njima ‘’Ne ljuti se čoveče’’ ili nešto slično. Roditelji moraju da postave jasna pravila kada su u pitanju korišćenje Interneta i telefona u pitanju – od vremenskog trajanja odnosno koliko dugo je dete ispred monitora, preko sadržaja koji se gleda ili aplikacija koje se koriste, i moraju postajati sankcije ukoliko se pravila prekrše. Komunikacija između roditelja i deteta mora da postoji. Pokušajte da usmerite svoje dete na sport i fizičku aktivnost ili na kreativne hobije poput crtanja, slikanja, muzike.
I jako bitno pravilo – budite uzor svom detetu – ako ne želite da vaše dete non stop provodi vreme ispred monitora onda se i vi suzdržite upotrebe mobilnog telefona i kompijutera i dajte dobar primer!