Deset godina se bavim bezbednošću na internetu, od toga se 7 godina bavim edukacijom dece i roditelja o opasnostima iz virtuelnog prostora. U školama širom Srbije sam održala više od 400 predavanja. Napisala sam i knjigu ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje“ koja, kako joj ime kaže, ima za cilj da roditelje upozna sa opasnostima koja targetiraju decu jer sam već tada kada je izašlo prvo izdanje knjige 2019.godine uvidela da se roditelji ne snalaze kada je reč o digitalnom aspektu detinjstva svoje dece. Nažalost, ima veliki broj onih koji se ne snalaze ni u 2023.godini.
Medijski sam zastupljena poprilično (možda i previše za moj ukus ali sam prihvatila da treba da pričam o ovoj izuzetno važnoj temi i da učinim sve što je u mojoj moći da podignem svest o opasnsotima iz virtuelnog sveta). Za proteklih 7 godina svačega sam se nagledala kada su u pitanju internet i društvene mreže. Međutim, ovih dana sam i ja začuđena. I prestrašena! I sve što se dešava mi je neshvatljivo.
Zašto ne mogu da objasnim šta nam se desilo? Zašto imam knedlu u grlu od kada se desio masakr u osnovnoj školi u mom gradu i krvavi pir u Mladenovcu jer postoji ARMIJA dece koja na društvenim mrežama podržavaju ubice i monstrume? Pitate se otkud armija: u Republici Srbiji osnovnu školu pohađa oko 500.000 dece – profil na TikToku koji je posvećen ubici u osnovnoj školi imao je više od 30.000 pratilaca! Ako zamislimo da SVA deca od njih pola miliona ima profile na društvenim mrežama, onda je lako zaključiti da između 5 i 10 % osnovaca javno podržava ovaj zločin!!! Zar to nije strašno?! A komentari dece ,,Bravo care“, ,,Ti si kralj“, pravljenja grupa na Viberu kao vid podršle ubici, snimanje i kačenje klipova u kojima se takođe veliča ubica, zar vas to ne brine?! Mene brine! Brinu me i deca koja su snimala klipove podrške ubicama ZARAD LAJKA, PREGLEDA, PRATILACA! A još više me brine kuda dalje?! Šta ćemo sad?!
Hajde da se ne lažemo – društvene mreže utiču i te kako na decu i mlade! Danas se deca rađaju, odrastaju, sazrevaju u digitalnom dobu, odrasla su uz mobilne telefone i internet. O poremećajima koje izazivaju društvene mreže sam već pisala u prethodnim blogovima i predlažem da pročitate ponovo : http://www.katarinajonev.com/najcesci-losi-uticaji-drustvenih-mreza-na-mentalno-zdravlje-mladih/
Internet je pun svega i svačega, složićete se, a naročito onog sadržaja za koji nikako ne želite da vaše dete vidi. Vaš strah da će dete biti izloženo uznemirujućem sadržaju je realan. Pre ili kasnije, neminovno je da ćete naići na ovakav problem, ali je izuzetno bitno da počnete sa detetom da razgovarate o sadržaju koji gleda, koji mu iskače, koji ga zanima u najranijem uzrastu.
Deca su ispred ekrana u Srbiji u proseku između 7 i 9 sati dnevno, ne treba to zaboraviti!
Neprimeren sadržaj na Internetu
Ne želim da se ponavljam O neprimerenom sadržaju sam vam već pisala ovde. Ipak je neophodno napomenuti sledeće:
Sadržaj na društvenim mrežama i na internetu je prečesto nasilan, agresivan, brutalan, uznemirujući, puno je mržnje i deca su tome izložena. I ne samo da su izložena kao posmatrači već i sami kreiraju ovakav sadržaj misleći da su time ,,in”, da će biti u trendu, da će mnogo ljudi to videti, da ne rade ništa loše jer zaboga ,,samo se šale”, ,,to je internet to nije stvaran svet”, itd.
Deca se povređuju, ugrožavaju sopstvene živote i svoje zdravlje zbog izazova na TikToku. Vršnjačko nasilje je u porastu. Antivrednosti se promovišu sa sve šljokicama. Droga nikad nije bila jeftinija i dostupnija i kupuje se onlajn. Deca su sve agresivnija, bezobzirnija, ne poštuju autoritet, ne osećaju empatiju. Pogrešni idoli, prostitutke, narkomani, tiktokeri, kriminalci su uzori našoj deci a njihovi profili na društvenim mrežama su među najpopularnijim.
Da li mislite da je samo internet kriv za to?
Znate, najlakše je okriviti internet za sve! E pa nije naš zadatak da okrivimo internet za sve negativno šta se dešava sa nama i našom decom! Naš zadatak je da prihvatimo da naša deca ne znaju da koriste internet bez našeg vođstva i naših smernica! Deca treba prvo da gledaju nas, da uče i slušaju nas a ne sadržaj na internetu! Granice i pravila se postavljaju od malih nogu, od trenutka kada se detetu da telefon u ruke!
Ponoviću ono što sam i javno postavila na svoj Instagram profil:
- Telefoni ne smeju biti zamena za mamu, dadilju, vaspitačicu a ako kao roditelj to tako doživljavate – ispustili ste sopstveno dete.
- Ako vaše dete vaspitava internet a ne vi – niste roditelj za primer!
- Ako telefon treba da zameni vaše prisustvo tj odsustvo i to je vama ok – niste roditelj za primer!
- Ako ne postavite granice u korišćenju telefona od malih nogu, ne usmerite dete na sadržaj koje treba da prati, ne znate šta vaše dete radi online – niste roditelj za primer pa makar i 5 doktorata imali!
- Ako ne primećujete promene u raspoloženju i ponašanju vašeg deteta, ako se ne bavite njegovim emocijama, ako vas se dete plaši i ne sme da vam se poveri – niste roditelj za primer!
Vreme je za promenu!
Internet je prepun gluposti, banalnosti, agresivnosti, opasnosti i decu moramo da upozorimo na to! Od trenutka kada damo detetu telefon u ruke moramo da počnemo da RAZGOVARAMO O PRAVILNOM KORIŠĆENJU TELEFONA I DA VODIMO RAČUNA O SADRŽAJU KOJI DECA KONZUMIRAJU!
Hajde da ne krivimo internet za baš svako sr**e koje se desi, nego da stavimo prst na čelo i vidimo gde je naša greška! Šta smo mi kao roditelji u sopstvenom domu uradili kada je reč o vaspitavanju svoje dece u digitalnom dobu?! Da li smo na vreme i na pravilan način postavili granice u korišćenju tehnologija?
Da li znamo šta nam dete radi na internetu? Da li znamo kako se ponaša na društvenim mrežama? Da li znamo kakav sadržaj gleda, koga prati? Da li nam je dete žrtva ili nasilnik u virtuelnom prostoru? Da li svojim ponašanjem pruža dobar ili loš primer drugima?
ZAKLJUČAK JE JEDNOSTAVAN!
Vreme je da se ozbiljno posvetimo i virtuelnom aspektu detinjstva naše dece!
Vreme je da razgovaramo sa svojom decom o internetu ali i da ih slušamo šta imaju da nam kažu!
Vreme je da se uključimo u borbu za bezbedan internet za našu decu, ali za početak – hajde da krenemo od sopstvenog doma!