Društvene mreže imaju u svojim politikama korišćenja pravilo da deca mlađa od 13 godina ne treba da imaju samostalne profile, kako bi se zaštitila njihova privatnost i obezbedila sigurnost. Iako ovo pravilo zvuči odgovorno i korisno na papiru, u praksi se vrlo često ne poštuje. Nažalost, veliki broj dece već u ranim godinama, kao što su prvi razredi osnovne škole, otvara naloge na društvenim mrežama. Često roditelji nisu ni svesni toga, a ukoliko jesu, mnogi ne vide ništa problematično u tome (što je velika greška). Međutim, važno je shvatiti da ovakvi postupci mogu dovesti do ozbiljnih posledica po bezbednost i dobrobit dece.
Ovaj tekst ima za cilj da roditeljima približi ključne razloge zbog kojih bi trebalo da preispitaju odluku da dozvole deci da imaju samostalne profile pre nego što napune 13 godina. Osim zaštite ličnih podataka koji mogu biti zloupotrebljeni u komercijalne svrhe, postoji čitav niz drugih važnih faktora na koje treba obratiti pažnju. Na primer, deca u ovom uzrastu možda nisu dovoljno svesna opasnosti koje nosi javno deljenje ličnih informacija, niti su u mogućnosti da prepoznaju i reše potencijalne digitalne pretnje.
Pored toga, treba razmisliti o uticaju društvenih mreža na emocionalni razvoj deteta, koji može uključivati rizik od niskog samopouzdanja, cyberbullyinga i neprikladnih sadržaja. Zato je važno da roditelji budu aktivni u procesu obrazovanja dece o bezbednom korišćenju interneta i društvenih mreža.
Izdvojila sam 10 razloga koje moramo da imamo u vidu kada je ova tematika u pitanju:
- Rizika po decu je izuzetno mnogo.
Društvene mreže mogu biti izvor brojnih rizika za decu, poput izloženosti neprikladnom sadržaju, predatora, cyber bullying-a (nasilja na internetu), kao i mogućnosti da deca dođu u kontakt sa nepoznatim ljudima koji ih mogu manipulisati. Na primer, deca koja komuniciraju sa strancima mogu biti prevarena ili uvučena u opasne situacije, jer ne mogu uvek da prepoznaju opasnosti koje se kriju iza online interakcija. - Postoji nedostatak svesti kod dece šta može da im se desi u virtuelnom prostoru.
Deca ne razumeju u potpunosti posledice svojih postupaka na internetu. Mogu nesvesno deliti lične podatke, slike ili poruke koje mogu biti iskorišćene protiv njih. Na primer, ako dečak ili devojčica postavi sliku na kojoj su u nekoj osetljivoj situaciji, ta slika može biti zloupotrebljena, prepravljena ili čak korišćena za ucenu. - Zato što nemaju istu moć rasuđivanja niti zrelost kao odrasli ljudi.
Deca su u fazi razvoja i ne mogu da procene sve rizike koje donosi korišćenje društvenih mreža. Oni mogu biti podložniji uticaju vršnjaka ili neodgovarajućih sadržaja. Na primer, deca mogu biti lakše uverena da učestvuju u izazovima ili trendovima koji mogu biti opasni, kao što je izazivanje fizičkih povreda ili učestvovanje u opasnim igrama. - Zato što ne shvataju koncept privatnosti.
Deca često ne razumeju granice privatnosti i sigurno deljenje informacija. Postavljanje ličnih podataka, poput imena, adrese, škole ili telefonskog broja, može ih izložiti ozbiljnoj opasnosti. Na primer, dete može slučajno otkriti informacije koje omogućavaju nekome da ga pronađe ili kontaktira, što može ugroziti njegovu sigurnost. - Zato što je prisutan veliki stepen neznanja i ne poznavanja pravilne upotrebe društvenih mreža.
Iako su deca često tehnički pismenija i brže se snalaze u korišćenju tehnologije, to ne znači da znaju kako da koriste društvene mreže na bezbedan i odgovoran način. Mnogi mališani ne znaju kako da postave odgovarajuće postavke privatnosti ili prepoznaju šta je prikladno za deljenje, što može dovesti do nesvesnog otkrivanja ličnih podataka ili kontakta sa nepoznatim osobama. - Zbog lažnog osećaja sigurnosti i mišljenja da se sve drži pod kontrolom.
Društvene mreže često stvaraju iluziju sigurnosti, jer deca veruju da mogu da kontrolišu šta dele i s kim komuniciraju. Međutim, to nije uvek slučaj. Na primer, podešavanje privatnosti na društvenim mrežama može biti nedovoljno, pa čak i prijatelji ili nepoznate osobe mogu imati pristup informacijama koje dete nije želelo da deli. - Zbog mogućnosti razvijanja zavisničkog ponašanja.
Deca mogu razviti zavisnost od društvenih mreža zbog stalne stimulacije i socijalne interakcije koju one pružaju. Na primer, dete može postati zavisno od lajkova i komentara na svojim objavama, što može dovesti do prekomerne upotrebe telefona i smanjenja vremena provedenog u stvarnim aktivnostima, kao što su igra i školske obaveze. - Zbog kreiranja alter ega na društvenim mrežama i nemogućnosti kontrolisanja virtuelnog identiteta.
Deca često stvaraju idealizovane verzije sebe na društvenim mrežama, predstavljajući sebe u najboljem mogućem svetlu. Ovaj virtuelni identitet može postati sve važniji, dok stvarni život može postati depresivan i frustrirajuć. Na primer, ako dete ne dobija pažnju ili potvrdu u stvarnom životu, može se osećati bolje u svom online identitetu, što može izazvati emocionalnu nesigurnost i nesklad. - Zbog razvijanja osećaja nedostatka empatije usled ogromne količine nasilnog materijala i sadržaja.
Na društvenim mrežama se često pojavljuje nasilje, bullying, ili eksplicitni sadržaj koji može negativno uticati na emocionalni razvoj deteta. Ako deca svakodnevno gledaju nasilje ili neprikladne sadržaje, mogu postati manje empatična prema drugim ljudima. Na primer, deca koja gledaju video zapise o nasilju među vršnjacima mogu početi da veruju da je takvo ponašanje normalno i prihvatljivo. - Zbog problema sa samopouzdanjem, jer od lažnih predstavljanja na društvenim mrežama i lažnog plasiranja sreće, uspeha, novca, moći, dete može da pomisli da svi vode bolji život nego ona ili on.
Društvene mreže često predstavljaju nerealnu sliku života, u kojoj svi imaju savršen izgled, uspeh i sreću. Deca koja se upoređuju sa ovim idealizovanim prikazima mogu razviti nisko samopouzdanje i osećaj nesreće. Na primer, ako devojčica vidi svoje vršnjakinje koje putuju, imaju skupu odeću i srećne trenutke, može pomisliti da njen život nije dovoljno dobar, što može dovesti do depresije i emocionalnih problema.
Društvene mreže su se pravilom da deca mlađa od 13 godina ne treba da imaju samostalne profile na njihovim platformama, zaštitile od potencijalnih osuda roditelja i javnosti u slučaju bilo kakvih neprijatnih situacija. Ovaj korak predstavlja pokušaj da se obezbedi zaštita mladih korisnika i minimiziraju rizici koji proizilaze iz njihove prekomerne izloženosti digitalnim sadržajima. Iako je ovo pravilo postavljeno sa dobrim namerama, važno je napomenuti da samo postojanje takvih smernica nije dovoljno da se spreče potencijalne opasnosti za decu, a sa time se suočavamo gotovo na dnevnom nivou. U tom smislu, nužno je da roditelji i deca budu adekvatno edukovani o rizicima koje društvene mreže mogu doneti, kao i o načinima na koje se može obezbediti bezbedno korišćenje interneta. Edukacija roditelja o bezbednosti na mreži, kao i razvoj svesti kod dece o tome kako da prepoznaju i reše potencijalne opasnosti, ključni su za očuvanje njihove privatnosti i sigurnosti na internetu. Bez aktivnog učešća roditelja i obrazovnih institucija, ovaj problem neće biti moguće efikasno rešiti, jer deca često nisu svesna svih negativnih posledica svojih aktivnosti u virtuelnom svetu.