“Dostojanstvo deteta je neprikosnovano i svi su dužni da ga poštuju i štite. Dete ima pravo na zaštitu od svakog ugrožavanja dostojanstva, časti i ugleda” – Konvencija o pravima deteta UN-a.
ChatGPT nije psiholog, nutricionista, pedagog, trener, roditelj!
U poslednje vreme, sve je više dece u Srbiji i regionu koja koriste ChatGPT bez nadzora odraslih, što sa sobom nosi brojne rizike. Iako veštačka inteligencija može biti koristan alat za učenje, mnogi osnovci i srednjoškolci je koriste kako bi prevarili roditelje i nastavnike – na primer, da napišu domaće zadatke, kontrolne zadatke ili čak lažna opravdanja za izostanke iz škole. Neka deca koriste ChatGPT da dobiju odgovore na pitanja koja su neprimerena njihovom uzrastu, ne shvatajući da sadržaji koje dobiju mogu biti netačni, nepotpuni ili opasni. Često postavljaju pitanja o dijetama i mršavljenju, što može biti izuzetno rizično jer dobijene informacije nisu personalizovane, niti prilagođene njihovom zdravstvenom stanju i razvoju.
Posebno zabrinjava to što mnoga deca koriste ChatGPT da traže savete o ljubavnim problemima, porodičnim nesuglasicama ili osećanjima tuge i anksioznosti, umesto da se obrate odrasloj osobi od poverenja ili stručnjaku. Veštačka inteligencija nije ni psiholog ni pedagog, iako može delovati empatično, ona ne razume u potpunosti emocionalnu dubinu i kompleksnost dečijih osećanja. Pored toga, deca često ne poseduju dovoljno razvijeno kritičko mišljenje da bi prepoznala kada je neki odgovor neprikladan, štetan ili pogrešan. Zbog toga se može desiti da prihvate loše savete ili pogrešno protumače ono što su pročitali, što dodatno ugrožava njihovu emocionalnu stabilnost.
Korišćenje ChatGPT-ja kao zamene za ljudsku komunikaciju može dovesti do povlačenja dece u sebe i smanjenja potrebe za otvorenim razgovorom sa roditeljima ili nastavnicima. Neka deca čak postaju zavisna od ovog načina dobijanja informacija, što utiče na njihovu sposobnost da samostalno razmišljaju i rešavaju probleme. Postoje i slučajevi u kojima deca koriste ovaj alat da manipulišu informacijama ili drugima na društvenim mrežama, što može prerasti u digitalno nasilje. Dodatni problem predstavlja to što ChatGPT ne može da prepozna da li mu piše dete ili odrasla osoba, pa ne postoje automatske zaštite koje bi sprečile da dete dobije neprimerene informacije.
Roditelji često nisu ni svesni koliko i kako njihova deca koriste ovakve alate, niti koliko se oslanjaju na veštačku inteligenciju u svakodnevnim situacijama. Bez odgovarajuće digitalne pismenosti i roditeljskog nadzora, deca mogu postati laka meta za pogrešne zaključke, loše izbore i emocionalnu zbunjenost. Nije retkost da dobiju odgovore koji su previše komplikovani ili uznemirujući, zbog čega mogu osećati strah, nesigurnost ili krivicu, a da to nikome ne kažu. Zbog svega navedenog, od suštinske je važnosti da roditelji otvoreno razgovaraju sa svojom decom o tehnologiji koju koriste, da ih uče kritičkom razmišljanju i da zajedno postave granice u korišćenju veštačke inteligencije.
Jedna od ozbiljnih opasnosti u korišćenju veštačke inteligencije jeste to što ona može pomoći detetu da prikrije tragove određenog ponašanja koje ne želi da roditelji otkriju. Na primer, dete može da pita ChatGPT kako da sakrije poruke na telefonu, obriše istoriju pretrage, lažira svoju lokaciju pomoću aplikacija ili stvori lažni profil. Takve informacije mogu omogućiti detetu da vodi “skriveni digitalni život”, daleko od očiju roditelja, što značajno otežava nadzor i pravovremeno prepoznavanje problema. Na ovaj način, roditelji mogu dugo ostati u neznanju da njihovo dete prolazi kroz krizu, trpi pritisak ili čak dolazi u kontakt sa potencijalno opasnim osobama putem interneta.
Još ozbiljnije je kada dete koristi veštačku inteligenciju da traži savete o temama kao što su samopovređivanje, bežanje od kuće, depresija ili suicidalne misli. Iako ChatGPT ima ugrađene zaštitne mehanizme i ne daje direktne instrukcije za štetno ponašanje, dete može zaobići te filtere korišćenjem nejasnih ili zaobilaznih formulacija. U takvim slučajevima, ono može dobiti odgovore koji nisu adekvatni, koji banalizuju problem ili ga ne prepoznaju na pravi način. Umesto da dobije stručnu pomoć, dete ostaje usamljeno, zbunjeno i dodatno ranjivo, jer oseća da ga ni “AI” ne razume potpuno.
Dugoročne posledice ovakvog ponašanja mogu biti ozbiljne – od pogoršanja mentalnog zdravlja, emocionalne izolacije, izbegavanja stvarne pomoći, pa sve do donošenja impulsivnih i opasnih odluka bez razumevanja posledica. Kada se dete povuče u digitalni svet i pronađe „rešenja“ svojih problema putem alata poput ChatGPT-ja, ono gubi kontakt sa realnošću i podrškom iz svog okruženja. U takvom stanju, ono može razviti pogrešna uverenja o sebi i svetu oko sebe, što dodatno otežava proces oporavka.
Zato je izuzetno važno da roditelji, staratelji i nastavnici razvijaju poverenje sa decom, uče ih kako da prepoznaju ozbiljne probleme i bez straha potraže pomoć – od odraslih, a ne od tehnologije.
