Kada su me na jednom okruglom stolu posvećenom digitalnom vršnjačkom nasilju pitali da li imam informaciju koliko godina ima najmlađi korisnik Facebooka koga poznajem odgovorila sam 4 godine. U trenutku sam videla šok u licima prisutnih pa sam nastavila sa objašnjenjem.
Moja školska drugarica ima kćerku kojoj je otvorila profil kada je imala 4 godine. Ona vodi profil, postavlja fotografije i prihvata prijatelje u kćerkino ime. Smatra da ima najlepšu devojčicu na svetu, verovatno budućeg top modela ili manekenku i želi da svet vidi koliko je lepa. Oblači je u različite haljinice, pravi loknice i diskretno stavlja šminku. Ona u tome ne vidi ništa loše, a čak i kada joj objasnim da nije dobro to što radi, navedem probleme koje njeno dete može da ima, od zloupotreba i krađe slika, do potencijalne fizičke opasnosti, pa čak i da će joj kćerka jednog dana veoma zameriti što je izložila javnosti njene privatne slike. Ne reaguje. Kaže to je normalno u nekim zemljama – da se deca na ovakav način pokazuju milionima putem društvenih mreža. Ko zna, kaže ona, možda će neki brend da je primeti i ponuditi joj da snimi reklamu. Ona nije jedina majka koja tako razmišlja.
Podeljena mišljenja
U Srbiji su i javnost i roditelji prilično podeljeni kada je reč o korišćenju kompjutera, mobilnih telefona, tableta dece uzrasta od 3 do 8 godina. Ali činjenica je da sve češće viđamo na javnim mestima decu sa mobilnim telefonima u rukama. Postao je trend među mlađim roditeljima naručito da deci stavljaju u ruke IT igračkice i time im zaokupe pažnju, pre nego da ih upućuju na tradicionalne igračke iz ‘’našeg vremena’’ kao što su lutke, Barbike, automobilčići, lego kocke. Deca u predškolskom uzrastu sama barataju pametnim telefonima. Znaju da odgledaju video na Youtube, da igraju igrice pa čak i da ih instaliraju, znaju da šalju sms poruke kao i poruke na Viberu. Ako koriste mamine i tatine telefone, možda čak malo čačkaju i po Facebooku po profilima roditelja.
Šta kažu istraživanja?
Nedavna istraživanja pokazuju sledeće:
”Svako četvrto dete (predškolskog uzrasta) poseduje mobilni telefon, a čak 70% dece uzrasta od 4 do 8 godina digitalne tehnologije koristi samostalno bez nadzora roditelja”.
Dete od 3,4, 5 godina bez nadzora roditelja?! Moje pitanje je: da li su ti roditelji svesni svoje nesvesnosti?!
”Skoro polovina ispitanih roditelja nikada ili skoro nikada ne ukazuje detetu kako da bezbedno koristi internet i ne objasnjava mu zasto su neki veb sajtovi neprimereni za njega’’ – kaže dalje istraživanje.
Ko treba da nauči svoje dete osnove bezbednost? RODITELJI!
Od malena učimo decu da gledaju levo pa desno kada prelaze ulicu, da stanu kada je crveno na semaforu, da ne pričaju sa nepoznatima na ulici, da ne uzimaju nikakve bonbonice i čokoladice od ljudi koje vide prvi put. Ako ne obraćamo pažnju šta dete radi na mobilnom telefonu, šta tačno gleda odnosno kakav sadržaj mu je na raspolaganju, pa onda me i nimalo ne čudi što deca znaju ko su novokomponovane pevačice, učesnice rijalitija, pesme kojima se veličaju kriminal i lagodan život, tuče i psovanje su na svakom koraku da dete može da pomisli da je to skroz ok.
”Deca uglavnom fotografišu i gledaju fotografije na Internetu, zatim gledaju Youtube, a tek potom edukativne sadržaje” – stoji u istraživanju.
Na edukativan sadržaj moramo da ih uputimo mi stariji. Mi treba da ih usmerimo šta je dobro, a šta je loše. Roditelji treba da budu uzori detetu i da pruže dobar primer.
Roditelji od malih nogu treba da puste decu u svet novih tehnologija, ali ne da sama koračaju, već da im pomognu da razvijaju zdrave sajber identitete. Postoje određene aplikacije koje roditelji mogu da instaliraju na telefonima, tabletima, kompjuterima da bi ograničili vreme deci na Internetu ili da prate aktivnosti dece. Ne treba paranoično detetu zabranjivati aktivnosti na Internetu ili telefonu, daleko od toga! Pre ili kasnije dete će imati smart phone, internet, profil na različitim društvenim mrežama. Bolje je uvek te prve korake napraviti uz dete, zajedničkim ”snagama”.