U ponedeljak, 9 decembra, predstavljeni su rezultati međunarodnog istraživanja ,,Deca Evrope na internetu’’ ( EU kids online). Republika Srbija se u istraživanje uključila krajem 2018.godine. Istraživanje je obuhvatilo reprezentativni uzorak od 1150 učenika uzrasta od 9 do 17 godina iz 60 škola (20 srednjih i 40 osnovnih) iz cele države.
Najzanimljiviji rezultati istraživanja na internetu
Kao višegodišnji edukator na temu bezbednosti dece na internetu, prisustvovala sam predstavljanju izveštaja. Pojedini rezultati jesu zabrinjavajući, naročito kada je u pitanju sadržaj kojima su mladi izloženi i koji pretražuju. Sa druge strane, ohrabruje da deca od kada su Informatika i računarstvo postali obavezan predmet, razvijaju digitalne veštine.
Izdvojiću nekoliko bitnih stavki iz samog istraživanja (koje je u celosti dostupno na sajtu UNICEF Srbija) sa fokusom na aspekt rizičnog ponašanja na internetu:
- 86% dece i mladih u Srbiji, uzrasta od 9 do 17 godina, koristi internet svakodnevno putem pametnih telefona, a taj procenat raste sa uzrastom.
- Na internetu u proseku provode 3 sata dnevno (deca od 15 do 17 godna 4 i po sata), dok tokom vikenda provedu između 4 i 7 sati.
- Najčešći pristup internetu je putem mobilnog telefona (98%)
education, elementary school, learning, technology and people concept – close up of school kids with tablet pc computers having fun and playing on break in classroomIako je pravilo korišćenja društvenih mreža da deca ispod 13 godina ne treba da imaju samostalne profile, to pravilo se ne poštuje u praksi pa tako:
- 74 % ispitanika ima profil na nekoj društvenoj mreži ili na sajtovima za igranje igrica
- 41 % dece uzrasta 9-10 godina i skoro 72% uzrasta 11-12 godina ima profil na nekoj društvenoj mreži
Ovde želim da napomenem da često roditelji kada otvaraju profil detetu slažu za njegovu godinu rođenja i time prevare društvenu mrežu, što nije za pohvalu.
Zabrinjavajući podaci
Većina dece i mladih (70%) Internet koristi za zabavu i komunikaciju sa prijateljima i porodicom.
Međutim, veliki je procent dece koji je bio izložen štetnim sadržajima na internetu. U istraživanju se navodi:
,, Gotovo polovina njih je videla slike krvi i nasilja gde se prikazuje mučenje ljudi i životinja, kao i načine na koje čovek može fizički da se povredi, 45 je videlo poruke mržnje, dok je 38% (među njima 61% starijih devojčica) načine da se postane anemičan ili bulimičan, 35% tuđa iskustva sa uzimanjem droge, a 31% načine na koje može da se počini samoubistvo’’.
Trećina dece i mladih uzrasta od 11 do 17 godina pristupila je veb sajtu pornografskog sadržaja, dok 43% učenika i šest odsto učenica to čini svakodnevno.
Podaci istraživanja pokazuju da četvrtina dece i mladih nakon negativnog iskustva na internetu nije o tome razgovarala ni sa kim, a manje od polovine ili 40% izjavilo je da im roditelji daju objašnjenje kako da bezbedno koriste internet. Svega 11% roditelja koristi tehničke mere, odnosno roditeljski kontrolu, a deca često zanemaruju roditeljske savete.
Istraživanje pokazuje i to da je vršnjačko nasilje na internetu, tokom poslednjih godinu dana iskusilo 16% mladih koji su učestvovali u istraživanju, dok je 15% imalo takav odnos u komunikaciji uživo.
Zbog čega je ovo istraživanje bitno?
Jer nam omogućava da uvidimo koji su rizici ponašanja na internetu, koje su najveće opasnosti i u kom smeru usmeriti dalju kvalitetnu edukaciju i prevenciju kada je u pitanju bezbednosti dece i mladih. Ujedno, treba aktivnije sprovoditi i edukaciju roditelja. Svaki treći učenik imao je negativno online iskustvo u protekloj godini, ali skoro četvrtina nije nikome o tome govorila ili je ignorisala problem nadajući se da će nestati sam od sebe. Stoga treba uputiti i roditelje u nove tehnologije ali i ojačati njihovu ulogu u zaštiti dece od rizičnog ponašanja na internetu.