Da li se sećate bajke o Crvenkapi koju su nam roditelji pričali pred spavanje kada smo bili mali?

Devojčicu po imenu Crvenkapa je majka poslala da odnese bolesnoj baki hranu. Dok je išla kroz šumu, naišla je na vuka. Vuk je pitao Crvenkapu kuda ide, ona reče kod bake. Vuk je, uz izgovor da želi devojčici da nabere lepog cveća, pobegao prečicom i došao do bakine kuće pre nje. Prevarom je ušao u kuću, pojeo baku, stavio njenu kapu i naočare i legao u krevet. Crvenkapica je ubrzo došla, i iznenadila se kako vuk ima velike uši, velike oči i velike zube (,,Da te bolje vidim dete’’, ,,Da te bolje čujem dete, ,,Da te lakše pojedem’’ odgovarao je zločesti vuk). Devojčica se uplašila, istrčala iz kuće, srela lovce koji su vuka ubili, izvadili baku i priča se završila srećnim krajem.

wallup.net
Kako bi izgledala priča o Crvenkapici 21.veka?

Zamislimo na trenutak kako bi mogla da izgleda današnja Crvenkapa… Sa 11, 12 ili 13 godina ima samostalni profil na Fejsbuku ili Instagramu (pre na Instagramu jer tamo ,,su svi’’). Verovatno će je povući trend koji većina mladih primenjuje – prihvatiće svaki zahtev za praćenje i prijateljstvo jer i ona želi da ima puno lajkova i digitalnih prijatelja-pratioca. Veliki broja njenih vršnjaka nažalost živi u lažnom uverenju da je veliki broj lajkova pokazatelj da su bolji od drugih čime mogu dovesti sebe u potencijalnu opasnost. Neće obraćati suviše pažnju koga sve pušta u svoj virtuelni svet pa čak i da je u pitanju veliki Zli Vuk.

Kada prihvati Vuka za prijatelja na društvenoj mreži, on može da vidi sve njene objave, sve fotografije, šta lajkuje, šta komentariše, šta postavlja najčešće na story, kuda voli da se kreće. Može da počne da se dopisuje sa njom i da uspostavi odnos poverenja da će mu ona i sama reći kuda ide i sa kojim namerama. Na osnovu njenog statusa ili slika može da vidi da je objavila da ide da poseti baku, a po selfijima iz šume na kom se mestu nalazi. Možda će razmeniti i brojeve telefona pa će se dopisivati na Viberu ili Whatsap aplikaciji dok mama pakuje mafine i cupcakes da se odnesu baki. Usput, ako dobije novu crvenu kapicu po kojoj je dobila ime, napraviće gomilu fotografija koje će mu poslati uz pitanja ,,Da li ti se dopada kako mi stoji’’, a Vuk će možda zatražiti i druge fotografije (sa ili bez kapice). Ona će mu poslati jer u njenoj glavi ne postoji svest šta može loše da se desi.

I tako Vuk lako može da sazna u kratkom roku sve o Crvenkapi i može da je sačeka kod bake. A možda Vuku baka uopšte nije meta – već Crvenkapa.

Strašno, zar ne? Ovakva verzija bajke teško da može nekome da se dopadne. Teško da može da ima i happy end.

Koju lekciju bi trebali da naučimo decu?

Ne budite Crvenkapa.

U realnom životu, decu moramo da naučimo (ali i često podsećamo!) da sa nepoznatim ljudima ne pričaju, a kamoli da odgovaraju na pitanja poput onih u koju školu idu, gde žive, kako im ide broj telefona i slično. I nikako, nikako i nikako da ne šalju svoje fotografije, pogotovo ne nepoznatim ljudima jer nikad ne znamo gde fotografije mogu da završe.

Kada je reč o virtuelnom svetu, Crvenkapica je morala da zna da ne sme da prihvata ljude koje ne poznaje i da nisu svi ljudi na internetu dobri. Takođe je trebala da zna da ne treba da objavljuje informacije o sebi poput lokacija kuda se kreće i gde planira da ide. Nije trebala da se dopisuje sa nekim koga ne poznaje niti da daje svoj broj telefona.

Moramo decu češće da podsećamo da ono što ne rade u stvarnom ne treba da rade ni na internetu i društvenim mrežama.  U bajci su lovci spasili devojčicu, u stvarnom životu to treba da budu roditelji. Kako? Tako što će učiniti sve da se Vuk ni na koji način ne približi Crvenkapi! Tako što će češće pričati sa svojom decom o potencijalnim opasnostima na internetu i koliko je bitno da budu bezbedni u virtuelnom prostoru.

Bajka savremenog doba: DIGITALNA CRVENKAPA